Kuca&Okucnica

danas je tacno nedelju dana otkako sam stigla u dablin, i kao znak toga, dobila sam prvu postu na moju sadasnju adresu. sa sve onim mrs. ispred imena xD <3

posto sada zapocinjem svoj gastoski zivot, mozete samo pretpostaviti da se u koverti ne nalazi nista romanticnije od broja osiguranja za koji sam se prijavila dan nakon sto sam sletela. oh well :D

istog dana sam prijavila svoj boravak i u policiji, kako mi je naredio cika granicar ovim zelenim papiricem koji trenutno cuvam kao suvenir -
- i u roku od pola sata dobila svoju prvu irsku identifikaciju (howeva, nemojte se zaleteti i pomisliti kako administracija ovde nije ni nalik onoj u domovini. imala sam srece jer se pred bozic niko ne bakce ovim stvarima :)).

dakle evo moje novog look-a za prolece/leto 2012 u stilu gasto-rumunarenja:

jos samo da nadjem posao kafe-kuvarice na crno, pa da budem prava! xD

toliko o uvodu u naturalizaciju srpskih udavaca, ono o cemu sam zapravo htela da vam piskaram jeste moje stanovanje u castleknocku u dablinu.

castleknock je ne tako davno bio selo blizu dablina, sa sve zamkom, crkvom i pabom (kako vec pripada).

http://en.wikipedia.org/wiki/Castleknock

danas je inkorporiran u grad, ali se i dalje oseca izvesna autonomija, nesto nalik onoj koje banovo brdo ima u beogradu (eh, xilla najmilija <3). blizu castleknocka je i blanchardstown sa svojim ogromnim shopping centrom - najvece steciste dzibera u dablinu, tzv. knackers (http://en.wiktionary.org/wiki/knacker). pored trenerka stila, ovi ljudi (pogotovo devojke) se isticu time sto u sred bela dana u javnosti nose pidzame. na ovo poslednje zaista nemam komentar, reci cu samo da mi ponekad suzica kane pri pomisli da je zelenjak vogue za odredjene delove evropske unije... :')

tacno mesto gde se ja trenutno nalazim je dvoriste u castleknocku koje se zove woods end i cija je slika tema bloga (courtesy of emil varga :*). da je irska klima malo suvlja i da dopusta vise outdoor bleje, ovo dvoriste bi bilo najlepse dvoriste na svetu. na moju veliku zalost, ono je samo na trenutke najlepse dvoriste na svetu, a vecinu vremena mi bude maltene mrsko da ga gledam jer ga standardno sivilo pojede:

/sivilo uz (doh! naravno) zelenu travu/

uopste uzev, irska arhitektura&urbanizam (=britanska??) su sok za organizam za ljude koji, kao ja, dolaze iz socrealistickog kontexta. s jedne strane, tu je estetika u kombinaciji sa elementima prirode (citaj: nema betona whatsoever!) koja, ili direktno salje u svet tolkinovog hobitona, ili makar samo oduzima dah svojom ljupkoscu. s druge strane, tu su elementi koji, koliko god da mogu da oduseve svojom arhaicnoscu, toliko mogu i da iznerviraju nedostatkom prakticnosti. moj visegodisnji kamen spoticanja su j*&%$e irske cesme iz kupatila.

zasto, oooo zastooo ove cesme moraju da imaju odvojene slavine za toplu i hladnu vodu??? to mi nikad nije bilo jasno. kao sto mi nije jasno ni kako se one koriste. postoji teorija da treba brzo pomerati ruke od jednog mlaza ka drugom, ali ja ne mogu da se ne osecam kao idiot dok to radim. moj nacin se sastoji u tome da koristim onaj prvi mlaz vode koja je stajala u cevima pa je samim tim mlaka, prvo s jedne, onda s druge cesme. ovaj nacin je doduse beskorisan kad neko neposredno pre mene opere ruke, jer je on tada vec istrosio taj prvi mlaki mlaz. ono sto se namece kao odgovor na ovo hamletovsko pitanje jeste sasvim treca teorija: da su ove cesme izmisljene kao suptilne sprave za mucenje koje se nesvesno koriste u svakodnevnom zivotu, a koje ultimativno sluze za gomilanje lose karme i dobijanje cira na zelucu. kao i tanjiraste wc solje u becu, duple slavine u dablinu su jedan od onih egzoticnih fenomena od kojih vas podilaze zmarci.

elem. ja sam se bas nesto raspisala, a u stvari umirem od gladi. znaci δεν μπορο χΔ. nastavak sledi.

pozz xxx